овај твој поступак је „баш прави погодак“, посебно ме обрадова са сликама ове дивне (и за Доњоцеранчане изузетно важне) „Богомоље“ - зар им је требао рат да би је направили? Одувијек сам се питао зашто једно село, које и није тако мало , „присиљава“ своје грађане да пјешачи тако далеко да би присуствовало „Божјој служби“. Неки грађани су Литургију пратили у Појезни, неки у Осињи, а опет неки у Дријену. И не само то, чак ни гробље не имаше у свом „атару“...
Да ли би ми ти могао појаснити, због чега је то тако? Да ли је село било изузетно „комунистички настројено“? Да ли је у питању неслога његових становника? Да ли јеу питању безбожност или само пука немарност...?
...било како било, дивно је да су грађани поштеђени беспотребног пјешачења. Хвала ти много на овом прилогу. Слике постављене у блогу имају стварно своје дражи и дјелују топлије на моју душу, јер их је могуће тематски груписати...
Miroslave,nikada se nisam zapitao zašto Donji Cerani nisu imali svoju crkvu a ni groblje u svom selu.1988 je ograđeno zemljište za groblje u D.Ceranima,zemlju je poklonio Stojaković ?,a 1989 je tu prvi sahranjen moj otac.Da li je još tada planirana gradnja crkve nisam siguran.A možda je i crkveni zakon propisivao da u selu treba biti veći broj stanovnika da bi imao pravo na gradnju crkve,a nikako ne vjerujem da je u pitanju bezbožnost,vjerujem da su mještani držali zdravo za gotovo da to tako treba i ništa više.
Драги пријатељу,
ОдговориИзбришиовај твој поступак је „баш прави погодак“, посебно ме обрадова са сликама ове дивне (и за Доњоцеранчане изузетно важне) „Богомоље“ - зар им је требао рат да би је направили? Одувијек сам се питао зашто једно село, које и није тако мало , „присиљава“ своје грађане да пјешачи тако далеко да би присуствовало „Божјој служби“. Неки грађани су Литургију пратили у Појезни, неки у Осињи, а опет неки у Дријену. И не само то, чак ни гробље не имаше у свом „атару“...
Да ли би ми ти могао појаснити, због чега је то тако? Да ли је село било изузетно „комунистички настројено“? Да ли је у питању неслога његових становника? Да ли јеу питању безбожност или само пука немарност...?
...било како било, дивно је да су грађани поштеђени беспотребног пјешачења.
Хвала ти много на овом прилогу. Слике постављене у блогу имају стварно своје дражи и дјелују топлије на моју душу, јер их је могуће тематски груписати...
Поздрав
Miroslave,tvoje kritike su urodile plodom i odabrao sam ove slike jer nam je obojici potrebna molitva.
ОдговориИзбришиDragi Miroslave,iste sekunde kad sam ti ovo napisao mi je stigao tvoj komentar na ovaj prilog.Bog čini čuda i danas!
ОдговориИзбришиMiroslave,nikada se nisam zapitao zašto Donji Cerani nisu imali svoju crkvu a ni groblje u svom selu.1988 je ograđeno zemljište za groblje u D.Ceranima,zemlju je poklonio Stojaković ?,a 1989 je tu prvi sahranjen moj otac.Da li je još tada planirana gradnja crkve nisam siguran.A možda je i crkveni zakon propisivao da u selu treba biti veći broj stanovnika da bi imao pravo na gradnju crkve,a nikako ne vjerujem da je u pitanju bezbožnost,vjerujem da su mještani držali zdravo za gotovo da to tako treba i ništa više.
ОдговориИзбриши